DODAJ U BLOG-poezija poznatih pesnika

  BARBARA 
  Jacques Prévert 
Sjeti se Barbara, bez prestanka je kišilo
nad Brestom toga dana, a ti si hodala nasmijana
prokisla, radosna, očarana, pod kišom
sjeti se Barbara, bez prestanka je kišilo nad Brestom
a ja sam te sreo u ulici Sijama
smiješila si se, i ja sam se smiješio
ti koju nisam poznavao,
ti koja me nisi poznavala
sjeti se

sjeti se toga dana
ne zaboravi

neki čovjek je stajao u trijemu i
viknuo tvoje ime, Barbara
a ti si po kiši k njemu potrčala
radosna, prokisla, očarana
u njegov zagrljaj pala

sjeti se toga Barbara,
ne ljuti se što ti govorim ti
ja kažem ti svima koje volim
čak i onima koje sam jednom vidio
ja kažem ti onima koji se vole
čak i onima koje nisam upoznao.

sjeti se Barbara i ne zaboravi
tu kišu mudru i sretnu, na svome licu sretnom
nad ovim gradom sretnim
tu kišu iznad mora i nad Arsenalom
tu kišu što je pala na brod iz Cezana

oh, Barbara
rat je je svinjarija velika i šta je sa sobom sada
pod kišom kanonada ognja, krvi i čelika

a onaj koji te je grlio, zaljubljeno
je li umro, nestao ili još uvijek živi

oh, Barbara
bez prestanka kiši nad Brestom
jednako kao i tada

ali to nije isto, i sve je srušeno
to su porotne kiše, strašne i neutješne
to nije oluja više od ognja, krvi i čelika
to su naprosto oblaci
što kao pseta crkavaju
kao pseta što nestaju u mlazu vode
nad Brestom
da trunu negdje daleko, daleko, daleko od bresta
od koga ništa ne osta.

Jacques Prévert 

   VERA PAVLADOLJSKA
  Matija Beckovic

Lukavica je htela da me nadlukavi
Punio se mesec u avgustu kao lokva
Ispaljivane pune duge preko jezera i glava
Na radilistima u rudnicima boksita
Ubedjivao sam nepoznate ljude
U tvoje ime
Vera Pavladoljska

Gresile su pijane ptice u prostoru
Prepelica je kljunom gore okretala
Svest je mrcala medju liticama
Gonjen tocilima krsima i gubom
Do grla u zivom blatu mislio sam
Kolko si me volela
Vera Pavladoljska

Mrak je u mraku sjao kao zivotinja
Grom u lancima camio za brdima
Molio sam za sluh fizickih radnika
Divio se njihovom surovom apetitu
Zaklinjao jednog gluvonemog mladica
Da izgovori tvoje ime
Vera Pavladoljska

Ceo dan u nebu izgoreo mesec
Pod laznim imenom leci svoj pepeo
U mrcavi medju dvojnicama
Dok muzika sneg u usi ubacuje
Kleo sam se u obe ruke narocito desnu
Da te nisam voleo
Vera Pavladoljska

Udvarao se nepoznatoj devojci
U kanjonu Tare kod Kolasina
Govorio istine na svim jezicima
Zario i palio da ih poveruje
Dok je cutala secao sam se
Da si mi najkrupnije lazi verovala
Vera Pavladoljska

Pevao je slavuj sa grlom grlice
Sve na svetu me na te podsecalo
Hvalio sam se da si luda za mnom
Cela plaza da ti se uzalud udvara
Kako te teram da idees iz glave
I kako neces
Vera Pavladoljska

Kulo crnog zara pod slepim ocima
Zarazna zvezda sve i svasta sazdi
Dok mi se padobran nije otvarao
I kada sam u zavicaje bezdane padao
Pricali su da te zovem iz sveg glasa
Al nisam priznavao
Vera Pavladoljska

Ronio u najdublje bezao u gore
Da te glasno zovem da niko ne cuje
Bio sujeveran-pitao prolaznike
Kako tvoje lice zamisljaju
Ceznuo da ceo dan prolazis kraj mene
Pa da se ne okrenem
Vera Pavladoljska

Na ljubavnoj promaji izmedju dve zvezde
Nevidljivi uhoda ima nesto protiv
Zedj za rakijom slicna je fantaziji
U teretnom kamionu koji juri snegu usred leta
Bile su sve usne nepismenih zena
Po ugledu na tvoje
Vera Pavladoljska

Po nevremenu sam lovio na ruke
Med zlatnih meridijana u vodi
Opisivao oci jedne zene mesec dana
U vozovima bez reda mnoge saputnice u prolazu
Ubedio da su mi sve sto imam u zivotu
Misleci na tebe
Vera Pavladoljska

Pita mene metak lutalica
Sada me pogresno trazi oko zemlje
Vucen tajnim magnetima mog cela
Napija mesec da prokaze gde sam
Zlostavlja mora kusa vazduh i podmicuje
Ti ces me izdati
Vera Pavladoljska

Traje monotona biografija sunca
Sve sijalice gore usred dana
Slovoslagaci su srecni dok ovu pesmu slazu
Vazduh ne shvata da sam sebe bombarduje
Jedan od vlasica sklon je porocima
I jedni idrugi vetrovi te ogovaraju
Nekoliko drzava tvrdi da si njina
Ti si na svoje ime ljubomorna
Kablogrami se u dubokoj vodi kvare
Niko ne zna gde su slova tvoga imena
U mrtvim i laznim jezicima u pogresnim naglascima
U rukopisu zvezda po nekoj samoj vodi
Ko ce uhvatiti sjaj samoglasnika
Koje ptica kuka
Vera Pavladoljska

1960.

  

NE VERUJ
 Aleksa Santic

Ne vjeruj u moje stihove i rime
Kad ti kazu, draga, da te silno volim,
U trenutku svakom da se za te molim
I da ti u stabla urezujem ime –

Ne vjeruj No kasno, kad se mjesec javi
I prelije srmom vrh modrijeh krsa,
Tamo gdje u grmu proljece leprsa
I gdje slatko spava nas jorgovan plavi,

Dodji, cekacu te U casima tijem,
Kad na grudi moje priljubis se cvrsce,
Osjetis li, draga, da mi tjelo drsce,
I da silno gorim ognjevima svijem,

Tada vjeruj meni, i ne pitaj vise
Jer istinska ljubav za rijeci ne zna;
Ona samo plamti, silna, neoprezna,
Niti mari, draga, da stihove pise .

 

    NE DAJ SE INES 
  autor Arsen Dedic

       Ne daj se Ines ,
ne daj se godinama , moja Ines .
Drukcijim pokretima i navikama ,
jer , jos ti je soba topla ,
prijatan raspored i rijetki predmeti.
Imala si vise ukusa od mene .
Tvoja soba divota.

Gazdarica ti je u bolnici .
Uvjek si se razlikovala ,
po boji papira svojih pisama , po poklonima ,
pratila me , sljedeceg jutra oko devet , do stanice.
I , rusi se zeleni autobus tjeran jesenjim vjetrom ,
kao list niz jednu beogradsku padinu .
U vecernjem sam odijelu i opkoljen pogledima .

Ne daj se mladosti moja , ne daj se Ines !

Dugo je pripremano nase poznanstvo .
I onda , slucajno uz vrucu rakiju
i sa svega nekoliko recenica , lose prikrivena zelja .
Tvoj je nacin gospodje i obrazi seljanke .
Prostakuso i plemkinjo moja !
Pa tvoje grudi , krevet
i moja soba objesena u zraku , kao narandza ,
kao , narandzasta svetiljka , nad zelenom i modrom vodom Zagreba ,
Proleterskih brigada 39. kod Grkovica .
Pokisla ulica od prozora dalje , i sum predvecernjih tramvaja .
Ljijepi trenuci nostalgije , ljubavi i siromastva ,
upotreba zajednicke kupaonice ,
i “Molim Vas ako me ko trazi !”

Ne daj se Ines !

Evo me ustajem tek da okrenem plocu .
Da li je to nepristojno , u ovakvom casu ?
Mozart ,Reguiem , Agnuz Dei .
Meni je ipak najdrazi pocetak .
Raspolazem s’ jos million neznih
i bezobraznih podataka nase mladosti ,
koja nas pred vlastitim ocima vara , krade i napusta

Ne daj se Ines !

Poderi pozivnicu , otkazi veceru , prevari muza ,
odlazeci da se pocesljas , u nekom boljem hotelu .
Dodirni me ispod stola koljenom ,
generacijo moja ,…. ljubavnice ,…..

Znam da ce jos biti mladosti .
Ali , ne vise ovakve – u prosjeku 1938 .
Ja necu imati s’ kim ostati mlad , ako svi ostarite
i ta ce mi mladost tesko pasti .
A bit ce ipak , da ste Vi u pravu ,
jer sam sam na ovoj obali ,
koju ste napustili i predali bezvoljno !
A, ponovo pocinje kisa ,
kao sto vec kisi u listopadu , na otocima .
More od olova i nebo od borova ,
udaljeni glasovi koji se mijesaju ,
glas majke , prijatelja , kceri , ljubavnice , broada  , brata .
Na brzinu pokupljeno rublje pred kisu .
I , nestalo je svjetla s’ tom bjelinom .
Jos malo setnje uz more ,..i ,  gotovo !

Ne daj se Ines !

TA LJUBAV

Jacques Prévert

**********************

Ta ljubav tako silna,
tako drhtava, tako očajna, tako nežna
ta ljubav
lepa kao dan
i ružna kao vreme
ta ljubav tako stvarna
ta ljubav tako divna
tako srećna
tako vesela
i tako jadno
drhteći od straha kao dete u mraku
a tako sigurna u sebe
kao neki spokojni čovek u sred noći
ta ljubav koja je izazivala
strah kod drugih,
gonila ih da govore
i primoravala da blede
ta ljubav tako vrebana
jer te druge mi smo vrebali
ganjani, ranjavani, gaženi, dotucavani,
poricani, zaboravljani
zato što smo tu istu ljubav mi ganjali,
ranjavali, gazili, dotucavali,
poricali, zaboravljali
ta ljubav cela celcata
još toliko živa a sva ozarena
to je tvoja ljubav, to je moja ljubav
ona koja je bila
to osećanje je uvek novo
i nije se izmenilo,
toliko stvarno kao neka biljka,
toliko drhtavo kao neka ptica
toliko toplo i živo kao leto
možemo oboje otići i vratiti se
možemo oboje otići i vratiti se
možemo zaboraviti
a zatim ponovo zaspati
pa probuditi se patiti bditi
pa ponovo zaspati
sanjati i smrt
zatim probuditi se, osmehnuti se,
smejati se i podmladiti se
naša ljubav zastaje tu
tvrdoglava ko magare
živa kao želja
svirepa kao sećanje hladna kao kajanje
nežna kao uspomena
hladna kao mermer
lepa kao dan
nežna kao dete
gleda nas smešeći se
i kazuje mnogo ne govoreći ništa
a ja je slušam drhteći i vičem
vičem za tebe
vičem za sebe
i preklinjem te
za tebe za sebe i za sve one koji se vole
i koji su se voleli
da, ja im vičem
za tebe za sebe i za sve druge
da ne znam
ostani tu, tu gde si
gde si bila tu ostani
ne pomiči se, ne idi
mi koji smo voleli
mi smo te zaboravili
ali ti nas ne zaboravi
jer nemamo drugog do tebe na zemlji
ne dopusti nam da postanemo hladni
da se udaljavamo sve više
odemo bilo gde
daj nam znak da si živa
a mnogo kasnije
na ivici nekog šipražja
u šumi uspomena
iskrsni odjednom
pruži nam ruku
i spasi nas.

Tagore

 **********

Čeznem da ti kažem najdublje riječi
koje ti imam reći; ali se ne usuđujem,
strahujući da bi mi se mogla nasmijati.
Zato se smijem sam sebi i odajem
tajnu svoju sali.
Olako uzimam bol svoj,
strahujući da bi ti to mogla učiniti.

Čeznam da ti kažem najvjernije riječi
koje ti imam reći; ali se ne usuđujem,
strahujući da bi mogla posumnjati u njih.
Zato ih oblačim u neistinu,
i govorim suprotno onome što mislim.
Ostavljam bol svoj da izgleda glup,
strahujući da bi ti to mogla učiniti.

Čeznem da upotrebim najdragocjenije riječi
što imam za te; ali se ne usuđujem,
strahujući da mi se neće vratiti istom mjerom.
Zato dajem ružna imena i hvalim se svojom surovošću.
Zadajem ti bol, bojeći se
da nećeš nikada saznati šta je bol.

Čeznem da sjedim mirno pored tebe;
ali se ne usuđujem; jer bi mi inače
srce iskočilo na usta.
Zato brbljam i ćaskam olako,
i zatrpavam svoje srce riječima.
Grubo uzimam svoj bol, strahujući
da bi ti to mogla učiniti.

Čeznem da te ostavim zauvijek;
ali se ne usuđujem, strahujući da bi
mogla otkriti moj kukavičluk.
Zato ponosito dižem glavu
i dolazim veseo u tvoje društvo.
Neprekidne strijele iz tvojih očiju
čine da je bol vječito svjež.

 

 

STRELAC


Jacques Prévert

******************
Nezno i opasno
Lice ljubavi
Pojavilo se preda mnom jedne veceri
Posle veoma dugog dana
Mozda je to bio strelac
Sa svojom strelom
Ili jos bolje muzicar
Sa svojom harfom
Ne znam vise kako
A ne znam ni vise nista
Sve sto znam
To je da me je ranilo
Ili svojom strelom
Ili svojom pesmom
Sve sto znam
To je da me je ranilo
Ranilo u srce
I za svagda
Vrela je, oh suvise vrela
Rana ljubavi

 

3 responses to “DODAJ U BLOG-poezija poznatih pesnika

  1. Дивно, нарвно пре свега Превер али овај Шантић (за ову песму нисам чуо и којој место баш у овом Твом избору). Баш ме интересује шта ћеш следеће додати!

  2. Amberdigital Branch,Southern Stars Enterprises Co is specializing in the development and manufacturing of mp4 advertisement players, SD card players and advertisement LCD displays. Established in 1996, we have explored and developed the international market with professionalism. We have built a widespread marketing network, and set up a capable management team dedicated to provide beyond-expectation services to our customers.

    amberdigital Contact Us
    Southern Stars Enterprises Co (Hong Kong Office)
    Add:3 Fl, No.2, Lane 2, Kam Tsin Tsuen, Sheung Shui, Hong Kong
    Tel:+852 2681 4099
    Fax:+852 2681 4586
    Southern Stars Enterprises Co (Shenzhen Office)
    Add:DE, 16/F, Building 2, Nanguo Tower, Sungang Road, Shenzhen, China
    Tel:+86 755 2592 9100
    Fax:+86 755 2592 7171
    E-mail:sstar@netvigator.com
    website:www.amberdigital.com.hk
    alibaba:amberdigital.en.alibaba.com[fd

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s