„CIRKULARNA PISMA PRIJATELJSTVA“

 

“CIRKULARNE PORUKE PRIJATELJSTVA”

 

GABRIEL GARCIA MARQUEZ

"13. ZIVOTNIH FRAZA"

 

1. Volim te ne zbog toga šta si ti,

već zbog toga šta sam ja, kad’ sam pored tebe. 

 

2. Ni jedna osoba ne zaslužuje  tvoje suze.

Ona koja ih zaslužuje, neće te nikada rasplakati.

 

3. Samo zato što te neko ne voli onako kako bi voleo-(la),

ne znači da nisi voljen-(a ), celim njegovim-(njenim) bićem.

 

4. Pravi prijatelj je osoba koja te drži za ruku i dodiruje tvoje srce.

 

5. Najgori način da ti neko nedostaje je; da sediš pored njega-(nje)

i znaš da ga nikada nećeš imati.

 

6. Nikada ne prestaj da se smeješ čak ni kada si tužan-(a).

Neko će se možda zaljubiti baš u tvoj osmeh.

 

7. Možeš biti samo osoba na ovom avetu, ali za nekoga, ti si ceo svet.

 

8. Nemoj provoditi vreme sa nekim,

kome nije stalo da ga provodi sa tobom.

 

9. Možda Bog želi da upoznaš  mnogo pogrešnih ljudi,

pre nego što upozna{špravog-(u) i na tome ćeš mu,

 kad’ se to bude desilo, biti zahvalan-(a).

 

10. Ne plači zato što se završilo.

Smej se zato što se dogodilo!

 

11. Uvek će biti ljudi koji će te povrediti.

Nastavi da verujeć, samo budi opreezniji-(a).

 

12.Postani bolja osoba i budi siguran-(a) da znaš ko si,

 pre nego što sretneš nekoga novog-(u),

a nadaj se, da ta osoba zna ko si.

 

13. Ne opiri se toliko.

 Najbolje stvari se dešavaju onda, kada ih ne očekuješ

 

Ps. ZAPAMTI: ”Ništa se ne dešava bez razloga”  

“STVARI NISU UVIJEK ONAKVE

KAKVIMA SE ČINE “

                                Negde daleko postoji prijatelj, AUTOR ovih tekstova, kome ne znam ime.

  HVALA  MU!

 

      Dva anđela putnika zaustavila su se da prenoće u kući jedne vrlo moćne obitelji. Obitelj je bila netaktična i nije im odobrila da se smjeste u gostinjskoj sobi njihove vile. Umjesto toga dali su im mali prostor u hladnom podrumu kuće. Dok su raspremali ležajeve na podu, stariji anđeo ugledao je jednu pukotinu na zidu, i popravio ju je. Kada ga je mlađi anđeo upitao zašto je to napravio, stariji mu je odgovorio, “Stvari nisu uvijek onakve kakvima se čine”. 

     Slijedeću noć, anđeli su došli da prenoće u kuću jednog vrlo siromašnog para, ali muškarac i njegova žena bili su vrlo gostoljubivi. Nakon što su sa njima podijelili ono malo hrane što su imali, bračni par je dozvolio anđelima da spavaju u njihovom krevetu gdje će se moći dobro odmoriti. Kada su se slijedeći dan probudili, anđeli su pronašli gospodina i njegovu suprugu u suzama. Jedina krava koju su posjedovali, čije je mlijeko bilo njihov jedini izvor prihoda, ležala je mrtva na polju. Mlađi anđeo bio je bijesan i upita starijeg anđela, “Kako si mogao dozvoliti da se to desi? Prvi čovjek imao je sve, i ti si mu pomogao; druga obitelj imala je malo toga, ali je bila spremna sve podijeliti, a ti si dozvolio da im ugine krava”.

 

 “Stvari nisu uvijek onakve kakvima se čine”  odgovori stariji anđeo. “Kada smo bili u podrumu one vile, primjetio sam da je u onoj pukotini na zidu sakriveno zlato. Obzirom da je vlasnik bio opsjednut novcem, zatvorio sam pukotinu tako da im onemogućim da pronađu to zlato.”

 

“Noćas, dok smo spavali u krevetu siromašne obitelji, anđeo smrti došao je po ženu ovog seljaka, a ja sam mu dao kravu. Dakle, stvari nisu uvijek onakve kakvima se čine”.

 

Ponekad se desi upravo to, kada stvari ne idu onako kako bismo željeli…

Neke osobe ulaze u naše živote i brzo odlaze iz njih…

 

Neke osobe

nam postaju prijatelji,

ostaju sa nama dugo

ostavljajući prekrasne tragove

u našim srcima.

 I, nećemo biti isti kao prije

jer smo imali dobroga prijatelja!!

 

Jučer je povijest.

Sutra, jedna zagonetka.

Danas, jedan poklon.

I, zbog toga se zove sadašnjost!

 

Vjerujem da je život poseban…živi ga i upijaj svaki trenutak…

 

KUTIJA

Negde daleko postoji prijatelj, AUTOR ovih tekstova, kome ne znam ime.

  HVALA MU!

 

 Početak priče ide daleko u prošlost, kada je neki muškarac kaznio svoju petogodišnju devojčicu, jer je izgubila neku vrlo dragocenu stvar, a novca je u onom vremenu, bilo veoma malo.

          Bilo je vreme Božića.  Sledećeg jutra, devojčica je donela mali poklon i rekla: “Tata, to je za tebe”! Tati je bilo veoma neugodno, a…, kada je otvorio kutiju i video da unutra nema ničega, jako se naljutio. Ćerkicu je prekorio: "ne znaš, ako nešto pokloniš olekuje se, da u kutiji, nešto se nađe?!” Devojčica ga je žalonso pogledala i suznim očima rekla: "Tata, ali nije prazna, do vrha sam je napunila s’ poljubcima, samo za tebe!”

          Tata je bio ganut. Kleknuo je pred ćerkicu, jako zagrlio i zamolio oproštaj.

          Do kraja života, čuvao je tu kutiju pored kreveta i uvek, kada se osećao “izgubljenim i očajnim”, otvorio bi kutiju i iz nje uzeo jedan poljubac setivši se ljubavi, koju je ćerka spremila unutra.

           Svako od nas ima kutiju punu poljubaca i ljubavi, koju nam poklanjaju prijatelji, deca, roditelji i Bog…. Ne postoje važnije stvari, koje bi mogli dobiti!!!

 

SADA IMAŠ DVE MOGUĆNOSTI

šalji ovaj E-mail prijatelju,

Ili zaboravi na niega, jer nije dotakao tvoje srce.

 

Kao što vidite, ja sam izabrala prvu mogućnost.

ŠALJEM JE SVIM PRIJATELJIMA SVETA!!!

 

Prijatelji su Anđeli, koji nas “PODIGNU s’ dna”,

kada imamo poteškoće i podsete, kako se "LETI.

  Priča o ljubavi i ludosti

 Negde daleko postoji prijatelj, AUTOR ovih tekstova, kome ne znam ime. 

  HVALA MU!

 

Jednom davno, sva ljudska osećanja i svi ljudski kvaliteti, našli su se na jednom skrivenom mestu na Zemlji.
Kada je Dosada zevnula treći put, Ludost je, uvek tako luda, predložila: "Hajde da se igramo žmurke! Ko se najbolje sakrije, pobednik je medju osećanjima." Intriga je podigla desnu obrvu, a Radoznalost je, ne mogavši prećutati, zapitala: "Žmurke? Kakva je to igra?" "To je jedna igra", započela je objašnjavati Ludost, "u kojoj ja pokrijem oči i brojim do milion, dok se svi vi ne sakrijete. Kada završim sa brojanjem, polazim u potragu i koga ne pronadjem, taj je pobednik."
Entuzijazam je zaplesao, sledilo ga je Oduševljenje. Sreća je toliko skakala da je nagovorila Sumnju i Apatiju koju nikada ništa nije interesovalo.
Ali nisu se svi hteli igrati. Istina je bila protiv skrivanja, a i zašto bi se skrivala? Ionako je uvek, na kraju, svi pronadju. Ponos je mislio da je to glupa ideja, iako ga je zapravo mučilo što on nije bio taj, koji se setio predložiti igru. Oprez nije hteo reskirati.
"Jedan, dva, tri." počela je brojati Ludost. Prva se sakrila Lenjost, koja se kao i uvek, samo bacila iza prvog kamena na putu. Vera se popela na nebo, Zavist se sakrila u senku. Uspeh  se mučeći popeo na vrh najvišeg drveta. Velikodušnost se nikako nije mogla odlučiti gde se sakriti jer joj se svako mesto činilo savršenim za jednog od njenih prijatelja. Lepota je uskočila u kristalno čisto jezero, a Sramežljivost je provirivala kroz pukotinu drveta. Krasota je nasla svoje mesto u krilu leptira, a Sloboda u dahu vetra. Sebičnost je pronašla skrovište, ali samo za sebe! Laž se sakrila na dno oceana (laže, na kraju duge), a Požuda i Strast u krater vulkana. Zaborav se zaboravio sakriti, ali to nije važno.
Kada je Ludost odbrojavala 999.999, Ljubav još nije pronašla skrovište jer je bilo sve zauzeto. Ugledavši ružičnjak, uskočila je, prekrivši se prekrasnim pupoljcima.
"Milion", povikala je Ludost i započela svoju potragu.
Prvu je pronašla Lenjost, iza najbližeg kamena. Ubrzo je začula Veru kako raspravlja o teologiji s Bogom, a Strast i Požuda su iskočile iz kratera od straha. Slučajno se tu našla i Zavist, i naravno Uspeh, a Sebičnost nije trebalo ni tražiti. Sama je izletela iz svog savršenog skrovišta koje se pokazalo pčelinjom košnicom. Od tolikog traženja Ludost je ožednela, i tako u kristalnom jezeru pronašla Lepotu. Sa Sumnjom joj je bilo još lakše jer se ona nije mogla odlučiti za skrovište pa je ostala sediti na obližnjem kamenu.
Tako je Ludost, malo po malo, pronašla gotovo sve. Taleant u zlatnom klasju žita, Teskobu u izgorenoj travi, Laž na kraju duge (laže, bila je na dnu oceana), a Zaborav je zaboravio da su se uopšte ičega igrali.
Samo Ljubav nije mogla nigde pronaći. Pretražila je svaki grm i svaki vrh planine i kada je već bila besna, ugledala je ružičnjak. Ušla je medju ruže, uhvatila suvu granu i od besa i iznemoglosti počela  je udarati po prekrasnim pupoljcima. Odjednom se začuo bolan krik. Ružino je trnje izgrebalo Ljubavi oči.
Ludost nije znala šta učiniti. Pronašla je pobednika, osećanje nad osećanjima, ali Ljubav je postala slepa. Plakala je i molila Ljubav da joj oprosti i na kraju odlučila zauvek ostati uz Ljubav i pomagati joj.
Tako je Ljubav ispala pobednik nad osećanjima, ali ostala slepa, a Ludost je prati gde god ide.

 

ŽIVOT JE LEP

Negde daleko….. postoji prijatelj, AUTOR ovih tekstova,

kome ne znam ime. 

   HVALA  MU!

 

*Kada se vrata sreće zatvore, otvoriće se druga, ali često tako, dugo gledamo u zatvorena vrata da ne primećujemo ona, koja su nam se otvorila.

 

*Najbolja vrsta prijatelja je ona, sa kojima možete sedeti celo veče, ne progovoriti ni reč, a kada odlaze osećate se, kao da je to bio najbolji razgovor u životu.

 

*Istina je da ne znamo što imamo, dok to ne izgubimo, ali je istina i da ne znamo što nam nedostaje, dok to ne nađemo.

 

*Dati nekome svu svoju ljubav ne znači i da će oni voleti vas. Ne očekujte ljubav za uzvrat, samo želite, da im bude u srcu, ali ako ne bude, budite zadovoljni ćto je u vašem…

 

*Potreban je samo minut, da se zaljubite.

Sat, da vam se neko svidi.

Dan, da nekoga zavolite,

ali potreban je celi život, da nekoga zaboravite.

 

*Ne idite za izgledom; može zavarati.

Ne idite za bogatstvom: može nestati.

Idite za onim; ko vas čini radosnim, jer treba samo jedan osmeh, da ulepša loš dan.

 

*U životu postoje trenuci kada vam neko toliko nedostaje, da ga poželite izvaditi iz vaših snova i zagrlite u stvarnosti.

 

*Sanjajte što želite sanjati. Idite, gde želite ići i budite što želite biti, jer samo jedan život i samo jedna prilika, da učinite sve ono što želite učiniti.

 

*Imajte dovoljno sreće da budete nežni, dovoljno izazova da budete jaki, dovoljno tuge, da budete saosećajni i dovoljno nade, da budete srećni.

 

*Uvek se stavite na tuđe mesto, ako se ne osećate dobro, verovatno se ni ta osoba neoseća dobro.

 

*Najsrećniji ljudi nisu oni koji imaju ono što je najbolje, već oni koji najbolje iskoriste , ono što imaju.

 

*Sreća postoji za one koji plaču, oni koji su povređeni, oni koji traže i oni koji se trude, jer samo oni znaju ceniti ljude, koji dotaknu njihov život.

*Ljubav započinje osmehom, raste poljubcem i završava suzama. Svaka budućnost se gradi na prošlosti: ne možete uspeti u životu, ako sebi ne oprostite greške i ne zaboravite slomljeno srce.

 

*Kada ste se rodili- plakali ste, a svi oko vas su se smešili. Živite tako, da kad’ umrete Vi budete nasmejani, a da svi oko Vas plaču.

 

Ps. Pošaljite ovu poruku;

 onima, koji vam nešto znače,

onima, koji su dodirnuli Vaš život na bilo koji način.

onima, koji Vas nasmeju, kada ste depresivni,

onima, za koje želite da znaju, koliko cenite njihovo prijateljstvo.

 

 

 

 

2 responses to “„CIRKULARNA PISMA PRIJATELJSTVA“

  1. Marqez mi se oduvek sviđao i ovaj izbor mi se veomadopao. Skoro da poželiš da ga naučiš napamet! Ali dali je to ono pravo? Možda je bolje samo zapamtiti gdese nalazi i povremeno ga isčitavati?

  2. Та прва "фраза" делује ми као најистинитија, барем за мене!
    А ова: "Pravi prijatelj je osoba koja te dr`i za ruku i dodiruje tvoje srce." тако лепа али ретка (можда је зато и лепа?)!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s